Fuksija ~ minđušice

Balkon, terasa su mesta stvorena za uživanje, naravno ako su uređeni na odgovarajući način. Čak i najmanji prostor može se prilagoditi i pretvorti u vašu malu oazu. Potrebno je samo malo mašte, a pre svega inspiracije. Takođe, postoji toliko različitog cveca koje mogu uciniti taj prostor pravim rajem. Jedan od takvih cvetova jeste fuksija u narodu poznata kao mindjusice.  

 Fuksija (lat. Fuchsia x hybrida) ukrasna je trajnica iz porodice vrbolikovki koja je najviše raširena u suptropskoj Americi, a ima više od 840 vrsta. Fuchs koji je radio na otkrivanju novih vrsta. Prvenstveno se uzgaja zbog svojih lepih ukrasnih cvetova, ali neki rodovi imaju i jestive bobice.

Fuksija je zeljasta biljka grmolikog rasta. Grmovi su prilično niski i mogu narasti do 1 metar visine, dok neke vrste mogu doseći i do 4 metra. Zanimljiva je jedna vrsta s Novog Zelanda koja stvara stabalca i u takvom obliku može narasti čak do 15 metara. Stabljike fuksije su nežne i zelene, dok je lišće nazubljeno i kopljasto, a najčešće raste tvoreći krug. Mogu biti listopadni ili zimzeleni. Cvetovi su veoma dekorativni i raznoliki, peteljka im je duža, pa vise i imaju oblik viseće suze. 

Sadrže 4 veće latice i šolju od manjih latica. Spoljne latice su najčešće jedne, a šolje druge boje. Boje variraju od tamnoljubičaste, ljubičaste, ružičaste, bledoružičaste, bele i žute te dolaze i u raznim kombinacijama. U našim krajevima cvate od juna, a u boljim uslovima cvet se može zadržati do oktobra. Plod je crvenkasta, tamnoljubičasta ili tamnoplava bobica koja sadrži sitnije semenke. S obzirom na današnju široku potražnju, svakim se danom pronalaze nove vrste fuksija kojima je najveća razlika u boji ili obliku cvieta. Veruje se kako na svetu postoji stotinjak različitih vrsta. Neke su biljke, zbog svojih različitih karakteristika, smeštene u posebne odjeljke. Najviše vrtnih hibrida potiče od nekoliko roditeljskih vrsta. Donosimo neke od najpoznatijih vrsta za uzgoj. 

•  Fuchsia boliviana 
• Fuchsia campi 
• Fuchsia corymbiflora 
• Fuchsia fulgens
•  Fuchsia apetala 
• Fuchsia jimenezii 
• Fuchsia lycioides 
• Fuchsia triphylla 

Nega I uzgoj. Fuksija, jeste trajna, višegodišnja biljka. Može se uzgajati kao grm, puzavica ili se orezivanjem može formirati krošnjica na vrhu stabla – što sve zavisi od sorte biljke. Ako je pravilno održavate, njeni prelepi zvonasti cvetovi neobičnih boja će krasiti vaše dvorište ili vrt, ali i dom ako je gajite kao sobnu biljku – od proleća do jeseni. Fuksiju je najbolje posaditi od kraja maja do sredine juna. Za sadnju obavezno koristite dobro drenirano zemljište, a najbolje se pokazao miks baštenske zemlje i zemlje za cveće. Da li je gajenje fuksije komplikovano? Kao i kad je bilo koje drugo ukrasno cveće u pitanju, tako i fuksija zahteva pravilnu negu i održavanje u cilju postizanja njenog uspešnog rasta, razvoja i na kraju bujnog cvetanja.

 Morate znati šta ova biljka voli, a šta ne – kako treba da postupate sa njom kada su svi korac.

Uspešno gajenje –  i ona će vam sigurno uzvratiti svojom raskošnom lepotom koja će krasiti vaš dom, bilo spolja ili iznutra.

Baštenske sorte ovog cveća uspevaju na skoro svim vrstama dobro propusnog zemljišta, uz dodavanje humusa i malo koštanog brašna. Mlade grmove treba saditi kada prođu mrazevi, dakle u proleće. Zahtevaju puno sunca ili laganu hladovinu, kao i često zalivanje u periodima suše. Listovi fuksiju mogu da izgore na direktnom suncu, a cvet će brzo propasti. Ako držite ovu prelepu biljku napolju, morate znati da joj odgovara polusenka ili neko svetlije mesto zaštićeno od najjačeg sunca u podne. Ako gajite fuksiju u svom vrtu, idealno mesto za nju je na istočnoj i zapadnoj strani kuće. Ako je gajite kao sobnu biljku – stavite je blizu zapadnog ili istočnog prozora, ali nikako na direktno sunce! Kada ste smestili svoju biljku na određeno mesto, nemojte je premeštati jer onda može da odbaci svoje cvetove. Fuksija voli dobro provetrene prostore, ali nikako ne podnosi promaju. Možete je slobodno izneti na svoju terasu u kasno proleće ili početkom leta, ali gledajte da bude zaštićena od vetra.

Zapamtite – fuksija ne voli visoke temperature, pa joj odgovara mesto u nekoj hladovini. Crvene i narandžaste fuksije su otpornije na vrućinu od belih i ljubičastih.

 Kada je zalivanje fuksije u pitanju, ovde treba biti veoma oprezan. Voli vlagu, stoga pazite da se zemlja nikada ne osuši potpuno, ali takođe je ne smete ni preterano zalivati, dakle zemlja ne sme biti previše vlažna. Za vreme proleća fuksija zahteva češće zalivanje, a leti svakodnevno (nekada čak i dva puta dnevno, ako je u saksiji), a orošavanje odstajalom vodom nikako ne treba preskakati. Redovno orezivanje i oblikovanje ove biljke je takođe veoma važno, jer tako postižete da ona dobija željeni oblik i cveta obilno. Fuksija se može orezivati i oblikovati kao drvo ili kao žbun. Orežite je kada precveta, ako je u obliku grma – čak i do 3/4 biljke. 

 

Bolesti

Fuksija nije otporna na bolesti, ali najčešće se na nju prenose bolesti drugih biljaka. Donosimo neke od najčešćih i savet kako ih se rešiti.

•  Rdja

Rđa je bolest karakteristična za livadno i vrtno bilje, pa se lako prenosi s biljke na biljku. Radi se o gljivičnoj bolesti koja napada lišće i uzrokuje sušenje biljke, a simptomi bolesti su crvenkaste mrlje na lišću. Najbolje je biljku tretirati fungicidom kako bi se sprečila njezina pojava. Također, potrebno je ostaviti dovoljan razmak kako bi se sprečilo širenje bolesti.

• Siva plijesan

 Siva plijesan je još jedna gljivična bolest koja napada više biljaka, a pogoduje joj toplo i vlažno vreme. Na listovima se pojavljuju sivi klasteri i biljke s vremenom odumiru. Kako bi se sprečila njihova pojava, važno je smanjiti vlažnost zemlje.

• Odbacivanje cvetnih pupova

Odbacivanje cvetnih pupova je bolest koju razvija fuksija kojoj su uslovi rasta i klima naglo promenjeni. Najčešće se radi o prevelikoj razlici u temperaturi i biljka odbacuje cvetove u proleće ne postoji lek za stanje, ali je potrebno više paziti na klimu u kojoj se biljka nalazi. Najčešće se oporavi kroz godinu dana.

• Štetnici

 Osim bolesti, donosimo i štetnike koji mogu napasti fuksiju.

• Bela mušica

 Bela mušica je jedan od najgorih štetnika za usev fuksije. Radi se o malom insektu koji se naseljava na naličju lista gde polaže jajašca. Hrani se sokovima biljke i smanjuje vazduh u žilama, ali ubacuje i otrovnu slinu, pa je fuksija jako osetljiva na njen napad. Protiv bele mušice se borimo insekticidima.

• Lisne uši

 Lisne uši napadaju mnoge biljke, pa među njima i fuksiju. Vidljive su kao crne nakupine na peteljci ispod cveta, a hrane se sokovima i ugrožavaju rast biljke. Veća najezda može posušiti deo ili celu biljku. Rešavamo ih se prskanjem. 

Rasad fuksije