Cveće petunije – najbolji saveti za sadnju i negu

 Cvet petunija

Znajući kako da uzgajate petunije može pružiti vašem vrtu stalno cvetanje ovog prelepog cveta od proleća do mraza. Dostupno u raznim bojama, cveće petunija je dobro prilagođeno za gajenje na različite načine.

Cvetovi petunije su oblika zvona i ima ih u velikom broju boja. Ova biljka se uzgaja kao jednogodišnja. U rod Petunia spada oko 35 vrsta. Cveta od proleća do početka jeseni.

Petunije uzgoj    
    

 Uzgoj petunija nije tako lak, to morate znati ako ste se odlučili za uzgoj upravo ovog cveća. Savetujemo, ako ste početnik, najbolje je da kupite gotov rasad petunije.

Petunija voli sunce, i sado se mora uzgajati na sunčanoj strani, gde je takođe i toplo. Svetlost i toplota joj trebaju za obilno cvetanje. Dakle, severna strana nikako nije dobra opcija za sadnju petunije, jer bi onda gubila cvetove, svenula i postala osetljiva na bolesti i štetočine 

Gajenje visećih petunija

 Zemljište treba da je dobro propusno, mada ne mora da bude posebno bogato hranljivim materijama.

Petunija cvet – gajenje je moguće u saksijama, ali dobro uspevaju i u bašti. Međutim, ako ćete da ih posadite u saksiji, treba da koristite mešavinu bez zemljišta (ovaj miks se sastoji od stvari kao što su treset, kompost od borove kore, ili od kokosa, kao i od neorganske komponente kao što je pesak).

Zalivanje mora biti dobro i redovno, a prehrana se odnosi na prihranjivanje tečnim đubrivom za jednogodišnje vrste jednom nedeljno.

Uvele cvetove treba redovno čistiti, kako bi podstakli stvaranje novih pupoljaka, a ne stvaranje semena.

Te prelepe viseće petunije! 

Sve je više onih koji se odlučuju za gajenje visećih petunija, jednog od najlepših vrsta cveća. Ovaj atraktivni cvet od vaše terase može napravi mali rajski vrt, a generalno traži prihvatljivu negu – naročito kada se uporedi sa lepotom njegove raskoši.

Viseće petunije se gaje na terasi. Najpopularnija sorta je surfinija – koja ima krupne cvetove i može da formira cvetne prekrivače dužine i do 1,5 m! Ovaj hibrid je takođe jednogodišnja biljka, poreklom iz Severne i Južne Amerike, a nastao u Japanu.

Viseća petunija bogato cveta u svim bojama, u periodu od maja do oktobra, pod pretpostavkom da je dobro negujete. Neophodna je dobra snabdevenost biljke vodom i hranljivim materijama. Viseće petunije treba držati na osunčanom mestu na terasi, a važno je da barem jednom mesečno uklanjate procvetale cvetove. Redovno zalivanje i đubrenje jednom nedeljno – i vaša biljka će vam biti zahvalna.

Viseća petunija bogato cveta u svim bojama, u periodu od maja do oktobra, pod pretpostavkom da je dobro negujete. Neophodna je dobra snabdevenost biljke vodom i hranljivim materijama. Viseće petunije treba držati na osunčanom mestu na terasi, a važno je da barem jednom mesečno uklanjate procvetale cvetove. Redovno zalivanje i đubrenje jednom nedeljno – i vaša biljka će vam biti zahvalna.

Fuksija ~ minđušice

Balkon, terasa su mesta stvorena za uživanje, naravno ako su uređeni na odgovarajući način. Čak i najmanji prostor može se prilagoditi i pretvorti u vašu malu oazu. Potrebno je samo malo mašte, a pre svega inspiracije. Takođe, postoji toliko različitog cveca koje mogu uciniti taj prostor pravim rajem. Jedan od takvih cvetova jeste fuksija u narodu poznata kao mindjusice.  

 Fuksija (lat. Fuchsia x hybrida) ukrasna je trajnica iz porodice vrbolikovki koja je najviše raširena u suptropskoj Americi, a ima više od 840 vrsta. Fuchs koji je radio na otkrivanju novih vrsta. Prvenstveno se uzgaja zbog svojih lepih ukrasnih cvetova, ali neki rodovi imaju i jestive bobice.

Fuksija je zeljasta biljka grmolikog rasta. Grmovi su prilično niski i mogu narasti do 1 metar visine, dok neke vrste mogu doseći i do 4 metra. Zanimljiva je jedna vrsta s Novog Zelanda koja stvara stabalca i u takvom obliku može narasti čak do 15 metara. Stabljike fuksije su nežne i zelene, dok je lišće nazubljeno i kopljasto, a najčešće raste tvoreći krug. Mogu biti listopadni ili zimzeleni. Cvetovi su veoma dekorativni i raznoliki, peteljka im je duža, pa vise i imaju oblik viseće suze. 

Sadrže 4 veće latice i šolju od manjih latica. Spoljne latice su najčešće jedne, a šolje druge boje. Boje variraju od tamnoljubičaste, ljubičaste, ružičaste, bledoružičaste, bele i žute te dolaze i u raznim kombinacijama. U našim krajevima cvate od juna, a u boljim uslovima cvet se može zadržati do oktobra. Plod je crvenkasta, tamnoljubičasta ili tamnoplava bobica koja sadrži sitnije semenke. S obzirom na današnju široku potražnju, svakim se danom pronalaze nove vrste fuksija kojima je najveća razlika u boji ili obliku cvieta. Veruje se kako na svetu postoji stotinjak različitih vrsta. Neke su biljke, zbog svojih različitih karakteristika, smeštene u posebne odjeljke. Najviše vrtnih hibrida potiče od nekoliko roditeljskih vrsta. Donosimo neke od najpoznatijih vrsta za uzgoj. 

•  Fuchsia boliviana 
• Fuchsia campi 
• Fuchsia corymbiflora 
• Fuchsia fulgens
•  Fuchsia apetala 
• Fuchsia jimenezii 
• Fuchsia lycioides 
• Fuchsia triphylla 

Nega I uzgoj. Fuksija, jeste trajna, višegodišnja biljka. Može se uzgajati kao grm, puzavica ili se orezivanjem može formirati krošnjica na vrhu stabla – što sve zavisi od sorte biljke. Ako je pravilno održavate, njeni prelepi zvonasti cvetovi neobičnih boja će krasiti vaše dvorište ili vrt, ali i dom ako je gajite kao sobnu biljku – od proleća do jeseni. Fuksiju je najbolje posaditi od kraja maja do sredine juna. Za sadnju obavezno koristite dobro drenirano zemljište, a najbolje se pokazao miks baštenske zemlje i zemlje za cveće. Da li je gajenje fuksije komplikovano? Kao i kad je bilo koje drugo ukrasno cveće u pitanju, tako i fuksija zahteva pravilnu negu i održavanje u cilju postizanja njenog uspešnog rasta, razvoja i na kraju bujnog cvetanja.

 Morate znati šta ova biljka voli, a šta ne – kako treba da postupate sa njom kada su svi korac.

Uspešno gajenje –  i ona će vam sigurno uzvratiti svojom raskošnom lepotom koja će krasiti vaš dom, bilo spolja ili iznutra.

Baštenske sorte ovog cveća uspevaju na skoro svim vrstama dobro propusnog zemljišta, uz dodavanje humusa i malo koštanog brašna. Mlade grmove treba saditi kada prođu mrazevi, dakle u proleće. Zahtevaju puno sunca ili laganu hladovinu, kao i često zalivanje u periodima suše. Listovi fuksiju mogu da izgore na direktnom suncu, a cvet će brzo propasti. Ako držite ovu prelepu biljku napolju, morate znati da joj odgovara polusenka ili neko svetlije mesto zaštićeno od najjačeg sunca u podne. Ako gajite fuksiju u svom vrtu, idealno mesto za nju je na istočnoj i zapadnoj strani kuće. Ako je gajite kao sobnu biljku – stavite je blizu zapadnog ili istočnog prozora, ali nikako na direktno sunce! Kada ste smestili svoju biljku na određeno mesto, nemojte je premeštati jer onda može da odbaci svoje cvetove. Fuksija voli dobro provetrene prostore, ali nikako ne podnosi promaju. Možete je slobodno izneti na svoju terasu u kasno proleće ili početkom leta, ali gledajte da bude zaštićena od vetra.

Zapamtite – fuksija ne voli visoke temperature, pa joj odgovara mesto u nekoj hladovini. Crvene i narandžaste fuksije su otpornije na vrućinu od belih i ljubičastih.

 Kada je zalivanje fuksije u pitanju, ovde treba biti veoma oprezan. Voli vlagu, stoga pazite da se zemlja nikada ne osuši potpuno, ali takođe je ne smete ni preterano zalivati, dakle zemlja ne sme biti previše vlažna. Za vreme proleća fuksija zahteva češće zalivanje, a leti svakodnevno (nekada čak i dva puta dnevno, ako je u saksiji), a orošavanje odstajalom vodom nikako ne treba preskakati. Redovno orezivanje i oblikovanje ove biljke je takođe veoma važno, jer tako postižete da ona dobija željeni oblik i cveta obilno. Fuksija se može orezivati i oblikovati kao drvo ili kao žbun. Orežite je kada precveta, ako je u obliku grma – čak i do 3/4 biljke. 

 

Bolesti

Fuksija nije otporna na bolesti, ali najčešće se na nju prenose bolesti drugih biljaka. Donosimo neke od najčešćih i savet kako ih se rešiti.

•  Rdja

Rđa je bolest karakteristična za livadno i vrtno bilje, pa se lako prenosi s biljke na biljku. Radi se o gljivičnoj bolesti koja napada lišće i uzrokuje sušenje biljke, a simptomi bolesti su crvenkaste mrlje na lišću. Najbolje je biljku tretirati fungicidom kako bi se sprečila njezina pojava. Također, potrebno je ostaviti dovoljan razmak kako bi se sprečilo širenje bolesti.

• Siva plijesan

 Siva plijesan je još jedna gljivična bolest koja napada više biljaka, a pogoduje joj toplo i vlažno vreme. Na listovima se pojavljuju sivi klasteri i biljke s vremenom odumiru. Kako bi se sprečila njihova pojava, važno je smanjiti vlažnost zemlje.

• Odbacivanje cvetnih pupova

Odbacivanje cvetnih pupova je bolest koju razvija fuksija kojoj su uslovi rasta i klima naglo promenjeni. Najčešće se radi o prevelikoj razlici u temperaturi i biljka odbacuje cvetove u proleće ne postoji lek za stanje, ali je potrebno više paziti na klimu u kojoj se biljka nalazi. Najčešće se oporavi kroz godinu dana.

• Štetnici

 Osim bolesti, donosimo i štetnike koji mogu napasti fuksiju.

• Bela mušica

 Bela mušica je jedan od najgorih štetnika za usev fuksije. Radi se o malom insektu koji se naseljava na naličju lista gde polaže jajašca. Hrani se sokovima biljke i smanjuje vazduh u žilama, ali ubacuje i otrovnu slinu, pa je fuksija jako osetljiva na njen napad. Protiv bele mušice se borimo insekticidima.

• Lisne uši

 Lisne uši napadaju mnoge biljke, pa među njima i fuksiju. Vidljive su kao crne nakupine na peteljci ispod cveta, a hrane se sokovima i ugrožavaju rast biljke. Veća najezda može posušiti deo ili celu biljku. Rešavamo ih se prskanjem. 

Rasad fuksije

 

 

Sitno jednogodišnje cveće

 

Želite baštu stalno ispunjenu cvećem? Pravilnom kombinacijom biljaka možete postići upravo to - vrt koji živi i fascinira tokom cele godine. Otkricu Vam kako da svoju baštu pretvorite u očaravajuću cvetnu oazu.

•      Begonija:

Ova biljka je poznata po svojim sjajnim cvetovima i dekorativnim listovima. Povrh toga,  relativno se lako gaji,  bilo da se odlučite da ga posadite u zatvorenom ili napolju. Postoje različite vrste begonija, neke su velike kao na primer B. arborescens, koja može narasti i do 3 metra, dok su neke veoma male kao na primer B. humenophyllaa, koja raste svega 5-6 cm u visinu.

Uzgoj, nega, zalivanje

Begonija

Posadite sve vrste begonija na lokaciji koja je delimično ili blago u hladu, nakon što se uverite da je prošla opasnost od mraza. Vaše begonije treba rano ujutru ili kasno popodne da budu izložene suncu kako bi se osigurao njihov najbolji procvat. Begonije vole plodno zemljište koje je bogato hranljivim sastojcima. Možete da pripremite ovu vrstu zemljišta dodavanjem treseta ili komposta. Takođe treba da se uverite da koreni vaših biljaka imaju dobru drenažu. Pokušajte da izbegnete sadnju begonije u oblastima sa jakim vetrom, jer imaju slabe stabljike koje mogu biti oštećene velikim naletima vetra. Zalivajte redovno svoje begonije. Treba ih zalivati dok zemljište ne postane vlažno, ali nikako natopljeno vodom. Previše vlažno zemljište može dovesti do truljenja ili do toga da biljka uvene. Dakle, čim primetite da je zemljište suvo na dodir, zalijte biljku. Begonije preferiraju uravnoteženo đubrivo, što znači da đubrivo treba da bude neutralno, a ne kiselo ili bazno. Pre nego što posadite svoju biljku, zemljište treba nađubriti sporo-oslobađajućim granuliranim đubrivom. Ponovite primenu đubriva jednom u tri meseca. Koristite vodorastvorno đubrivo za cvetanje biljke jednom nedeljno ako ne koristite granulirano đubrivo. Redovno uklanjajte uvelo cveće i lišće. Ovako ćete osigurati da zdravi delovi biljke mogu slobodno da nastave sa rastom.

 

Begonija

•        Vinka

Vinka (Catharanthus roseus) je veoma otporna biljkam, brzo raste, dugo cveta i nije zahtevna što se tiče nege. Vinka cvet je veoma popularna dekorativna biljka na našem podneblju i uzgaja se kao jednogodišnja cvetnica. Za uzgoj se pretežno koriste niske sorte, koje mogu narasti do 20-ak cm. Ukoliko se odlučite za uzgoj ovog lepog cveta, znajte da postoje žbunaste i padajuće vrste vinke. Listovi vinke su tamno-zelene boje sa malom belom žilom u sredini; dok cvetovi mogu biti raznih boja: beli, roze, ljubičasti. Cvetovi rastu iznad listova i imaju po 5 latica. Vinka cveta od aprila do prvih jesenjih mrazeva. Vinka voli polusenovita mesta, sa svežijom i vlažnom mikroklimom. Što se tiče izbora zemljišta za sadnju vinke, nije mnogo izbirljiva, ali je bitno da nije mnogo suvo. Vinca minor ili mali zimzelen može da se sadi u kamenjar, a odličan je izbor za žardinjere ili velike saksije. Treba im obezbediti položaj tako da budu na direktnom suncu preko leta. Zalivanje mora biti redovno, tako da kompost bude uvek vlažan, a morate joj orošavati i listove. Zalijte biljku tek kad zemlja bude prosušena. Prihranjivanje se sprovodi sa razvojem biljke – tako da što je biljka razvijenija, Vi povećavajte đubrenje.

Vinka

Vinka

•       Lepi Jova ili Vodenika

 

Cvet lepi jova ili vodenika (Impatiens) može krasiti vaš vrt tokom celog leta. Ovo prelepo cveće dolazi u različitim bojama i može biti posađeno po obrascima za zapanjujući vizuelni efekat. Naziv ‘’vodenika’’ se odnosi na to da je stablo ove biljke ispunjeno vodom. Ova nežna i krhka biljka cveta od sredine aprila do prvih  mrazeva na jesen. Lepi jova će brzo uvenuti kada ne dobija dovoljno vode. Bilo da li kupujete sadnice ili uzgajate ovu biljku iz semena, moraćete da se uverite da ostane vlažna dok ne budete spremni da je posadite. Ova biljka voli senovita mesta, pa izaberite oblast koja ima senku tokom celog dana. Uverite se da je zemlja vlažna, ali dobro propusna, jer lepi jova može istruliti ako provodi vreme u stajaćoj vodi. 

 

Lepi Jova

Krastavac

Krastavac potiče iz Indije, gde su ga pre 5000 godina uzgajali narodi na padinama Himalaja.

Smatra se da su ga po Evropi proširili Rimljani ili Grci, a prvi pisani izvori o kultivaciji krastavca potiču iz Francuske iz 9. veka, dok se u Engleskoj počinju uzgajati u 14. veku.

Krastavac je jednogodišnja zeljasta biljka i pripada porodici Cucurbitaceae. Gaji se kao salatni krastavac na otvorenom polju i u staklenicima i plastenicima, i kao industrijski (kornišon).

Krastavac ima slabo razvijen korenov sistem, koji u zemljište prodire vrlo plitko od 5-25 cm. Stablo (vreže) je puzavo, razgranato, dužina stabla zavisi od sorti i uslova gajenja. Dužina može biti i do 3 m. Listovi su krupni, a sa donje strane poneke sorte imaju i bodljikaste izrasline. U pazuhu listova izrastaju bočni izdanci koji se kod nekih sorata uklanjaju ili ostavljaju za plod.

Sorte krastavaca

Plodovi krastavca se razlikuju dosta po izgledu i imaju različite namene. Sorte krastavca sa kratkim plodovima se nazivaju kornišoni i prerađuju se kiseljenjem. S druge strane, srednji i duži plodovi krastavca koji se koriste u svežem stanju se nazivaju salatari.

Kornišoni (sorte kratkih plodova)

Pariski kornišon

Parifin F1

Nais F1

Salatne sorte

Delikates

Carigradska langa

Eva

Sunčani potok

Marketer

Gemini F1

Beler F1

Sadnja krastavaca

Kada je u pitanju sadnja krastavca, može se saditi direktno iz semenke ili se mogu saditi sadnice. Pre sadnje je neophodno da se pripremi zemljište za sadnju krastavca na odgovarajući način, koristeći organska đubriva. Takođe, bitno je obratiti pažnju koje su kulture prethodno uzgajane na tom zemljištu.

Vreme sadnje

Krastavac se gaji tokom proleća i leta, a sve zavisi od temperature koja mora biti dovoljno visoka, jer je krastavac veoma osetljiv na mraz. Najpovoljnija temperatura za uzgajanje krastavca na otvorenom je kad je temperatura zemljišta iznad 15°C.

Prolećna setva krastavca obavlja se krajem aprila ili početkom maja, kako bi se obezbedio što duži period za berbu. S druge strane, letnja setva se obavlja u prvoj polovini jula meseca.

Odabir podloge za sadnju

Krastavac nije dobro saditi na istom mestu svake godine, a u neželjene pretkulture spadaju grašak, bundeva, repa i šargarepa.

Takođe je potrebno i utvrditi nivo podzemnih voda na području zemljišta na kom se planira sadnja krastavca, jer koren biljke ne podnosi dobro blizinu hladnih voda.

Zalivanje

Krastavac treba redovno zalivati i obezbediti navodnjavanje, najbolje sistemom kap po kap. Ovo je naročito bitno u letnjem periodu i prvi višim temperaturama, jer krastavci imaju slabije razvijene korenje koje se ne prostire previše duboko u zemljištu. U neposrednom periodu nakon sadnje krastavca, zaliva se ređe i u manjim količinama, dok u vreme kad se pojavljuju plodovi i cvetovi se zaliva čak na svaka dva dana, u zavisnosti od vrste zemljišta i načina uzgoja.

Đubrenje / Prihrana

Pre sadnje krastavca se preporučuje đubrenje sa 150 kg/ha azota, 160 kg/ha fosfora, 300 kg/ha kalijuma i 65 kg/ha kalcijuma u proseku. Takođe je moguća i folijarna prihrana, iako ona poskupljuje proizvodnju. Doduše, treba biti oprezan da se ne spale cvet biljke i listovi. U zavisnosti od perioda se koristi drugačija formulacija - od presađivanja do cvetanja se koristi formulacija NPK 11:44:11, od perioda cvetanja do formacije plodova se upotrebljava NPK 16:8:32, a od formiranja plodova do berbe i u toku berbe se koristi NPK 9:12:36.

Održavanje i nega

Održavanje i nega biljke krastavca je najviše vezana za zaštitu od nepovoljnih klimatskih uslova kao što su niske temperature i vetar, za obezbeđivanje dovoljno vlage i usmeravanje rasta puzavice.

Bolesti

U neke od bolesti koje napadaju biljku krastavca spadaju plamenjača, antraknoza, krastavost, pepelnica, bakterioza i mozaik krastavca.

Štetočine

Biljku krastavca napadaju i razne štetočine, među kojima su najčešće crveni pauk (Tetranychus urticae), štitasti moljac ili bela leptirasta vaš (Trialeurodes Vaporariorum), lisna vaš, kalifornijski trips (Frankliniella occidentalis) i lisni mineri.

Krastavac u medicini

S obzirom da sadrži vitamine B1, B2, B3, B5, B6, vitamin C, kalcijum, gvožđe, magnezijum, fosfor, kao i mnoge brojne druge minerale i vitamine, krastavac može da doprinese održavanju dobrog zdravlja.

95% sastava krastavca zapravo čini voda, tako da se često koristi za hidrataciju kože, smanjenje bora, kod ublažavanja opekotina od sunca i smanjivanja nadutosti očiju

Surfinija

Rod Petunia hybrida obuhvata nekoliko hibridnih varijeteta. Dobijene su hibridizacijom, odnosno ukrštanjem različitih sorti petunija. Dobijene biljke nije moguće razmnožavati semenom, pa se održavaju vegetativnim putem, odnosno reznicama, Mogu dostići i do metar u prečniku, odnosno mogu spuštati grane i preko 1,5m.

Treba da razlikujete nekoliko formi. Surfinije su po pravilu najduže. Imaju uglavnom viseću formu. Cvetaju na kraju cvetnih grana tako da sa rastom vrh saksije postaje »ćelav«. Zbog izuzetno jakog korenovog sistema treba ih saditi u veće viseće saksije i žardinjere u kojima će moći da se kombinuju sa stojećim formama diascije, bacope ili sa sitnim begonijama koje će pokriti ova »ćelava« mesta. Sanguna je petunija koja ima izuzetno robustan rast, duge cvetne grane koje nose veoma krupne cvetove. Prednost Sangune je upravo u tome što prilikom cvetanja nikada ne gube cvetove na vrhu biljke tako da saksije uvek izgledaju kao cvetne kugle. Osim ova dva glavna predstavnika hibridnih petunija, ima još nekoliko (Remblin petunije, Whispers petunije, Jamboree...).

 Doba cvetanja

Karakteriše ih veoma intenzivno cvetanje čak i u toku najtoplijih letnjih meseci. Tako da su odličan izbor ako biste cvetnu letnju baštu.

Miris biljke

Plave i žute surfinije imaju intenzivan miris petunije.

 Svetlo/pozicija

Sve petunije pogodne su za sunčane položaje. Puno letnje sunce podnose izvrsno, pa ih treba i iskoristiti na ovim mestima na kojima druge biljke teško opstaju. Naravno, i u polusenci mogu biti izuzetno lepe.

 Temperatura

Iako izdržavaju ekstremne vrućine, ove biljke dobro podnose i hladnoću. Čak je rano gajenje na nižim temperaturama veoma povoljno jer pospešuje bočno grananje i indukuje na ranije cvetanje biljaka. Optimalne temperature za gajenje su od 13 do 27°C.

Zalivanje

Voda mora da bude odstajala. Zalivajte umereno, jer kod jačeg zalivanja biljke gube zdravu zelenu boju. Zalivanje, koje će u toku letnjih meseci biti i dva puta u toku dana, možete rešiti sistemom kap po kap (sada imamo veliku ponudu hobi varijanti ovog sistema) ili žardinjerama koje imaju dvostruko dno sa rezervoarom za vodu.

 Prihranjivanje

Kako su ovo veliki potrošači hrane. obavezno ih zalivajte vodorastvorljivim đubrivom i to formulacijom za cvetanje 15:11:29 2g/1l vode. Pri svakom zalivanju obavezno dodajte prihranu i obavezno zalivajte odstajalom vodom. Ove su biljke osetljive na višak vode. Listovi počinju da dobijaju svetlu boju. pH supstrata za hibridne petunije treba da bude 5.5 do 6.2, jer je na ovoj pH vrednosti dostupno gvožđe koje one obilno troše.

 Presađivanje

Bez ikakvog kompromisa ovo su biljke koje se sade u tresetni supstrat. Jak porast i bujno cvetanje, uz opstanak na sunčanim pozicijama, ovim biljkama može da obezbedi samo treset. Preporučujemo, naravno, krupnu strukturu u kojoj se biljka vrlo brzo zakorenjuje i raste.

Orezivanje

Ako vam se u toku leta dogodi da zbog vrućine vaša surfinija izgubi lep izgled, možete je ošišati do ruba saksije i nastaviti sa prihranom. Za petnaestak dana ona će se lepo obnoviti i vrlo brzo ponovo krenuti u cvetanje

Razmnožavanje

Razmnožavaju se isključivo skidanjem reznica.

Savet

Ukoliko se dobro hrane i umereno zalivaju, ove biljke će biti prelep ukras vaše bašte, balkona ili prozora.

Preporučujemo za osunčane prozore kuća i stanova.

Ako se desi da vam biljke blede, a da ih niste previše zalivali, znači da je pH previše visok i da je potrebno dodati helatno gvožđe (kroz preparat Sequestren).

Obradujte ih suncem i one će vam uzvratiti raskošnim cvetovima.

 

Paradajz

 Paradajz je jednogodišnja biljka iz porodice Solonaceae. Gaji se u plastenicima, staklenicima i na polju. Deli se na srednje rane i kasne. Ima dobro razvijen vretenast koren s puno bočnih žila, a glavni koren prodire u zemljište do 1,5 m dubine. Najveća masa korenovog sistema razvija se do dubine od 40-50 cm što zavisi od kvaliteta zemljišta. Biljka isto tako stvara i adventivno korenje. Stablo je zeljasto, razgranato, a visina se kreće od 0,5-3 m što zavisi od gajenja. Svi zeleni delovi biljke obrasli su dlačicama, a cvetovi su skupljeni u grozd. Boja cveta je žuta. Oprašuje se uglavnom autogamno (samooprašivanje), ali u savremenoj proizvodnji u zaštićenom prostoru oprašivanje podstiče čovek.

Temperatura

Minimalna temperatura za klijanje semena je 10 ºC, a klijanje traje 8-23 dana. Optimalna temperatura za klijanje je 22-25 ºC, a za rast i razvoj sve do plodonošenja potrebna je temperatura od 18-22 ºC. Najpovoljnija relativna vlažnost vazduha je između 55-65 %.

Svetlost

Paradajz za rast i razvoj traži dosta svetlosti. Tokom jeseni i zime imamo nepovoljne uslove za gajenje paradajza u zaštićenim prostorima. Dužina dana za cvetanje i zametanje plodova iznosi 8-10 sati, što se u kontinentalnim uslovima postiže već u februaru i traje sve do oktobra.

Voda

Paradajz se svrstava u useve sa srednjim zahtevima za vodom. Kritično razdoblje za vlagu je vreme cvetanja i zametanja plodova, što traje 1-2 meseca. Za normalan rast i razvoj paradajz traži umerenu vlažnost zemljišta i vazduha (60-70 % PVK i 50-60 % relativne vlažnosti vazduha). (PVK – Poljski vodni kapacitet)

Zemljište

Zemljište za gajenje paradajza mora biti rastresito, dobre strukture, plodno, neutralno ili slabo kisele reakcije pH 6,0-6,5. Treba izbegavati zemljišta koja sardže puno gline jer u tim uslovima ne može se dobro razvijati korenov sistem. Isto tako je važno da zemljište na kojem se gaji paradajz ne sme imati visok nivo podzemnih voda.

Đubrenje

Zbog velikih potreba za kalijumom za vreme rasta i sazrevanja ploda paradajz je uglavnom osjetljiv na manjak K. Tada plodovi prema peteljci ostaju zeleni (tamo ne sazrevaju), kao i žuto-ljubičasta pigmentacija unutar mreže žilica i ivica od vrha donjih listova. Kalijum se treba unositi u većim količinama, u obliku oksida, u odnosu od 1:2,5-3 N:K.

Stajsko đubrivo se dodaje u količini  40-60 t/ha. Koristi se zrelo stajsko đubrivo koje se nakon rasipanja odmah unosi u zemljište, obično pred oranje. Za đubrenje paradajza koriste se razne kombinacije NPK mineralnih hraniva (s odnosom hraniva 7:14:21 ili 10:30:20) u količini  300-400 kg/ha. Za prihranjivanje se najčešće koristi KAN, u količini  200-300 kg/ha, ali je najbolje za prihranjivanje koristiti NPK đubriva u obliku kristalonske formulacije koja je pristupačna biljci. Prihranjivanje se obavlja 2-3 puta, i to u vreme cvetanja i zametanja prvih plodova kao i u vreme zrenja prvih plodova.

Kod gajenja u zaštićenom prostoru ima nekoliko mogućnosti prihrane, ali svaka se bazira na osnovu analize zemljišta i preporuci stručnjaka. Najčešća prihrana je metodom kap po kap.

Setva i sadnja

Paradajz se proizvodi iz rasada i direktnom setvom. Za ranu poljsku proizvodnju setva semena za proizvodnju rasada počinje u južnim toplijim područjima oko 10. januara, a za srednje ranu oko 15. februara. U severnim područjima setva za ranu proizvodnju počinje oko 20. februara, a za kasniju početkom marta pa sve do 10. aprila, što zavisi i od sorte koju sejemo. Direktna setva na otvorenom, za proizvodnju industrijskog paradajza, počinje polovinom aprila i  traje do 10. maja i obavlja se na gredicama. Koriste se precizne sejalice koje imaju ulagače za đubriva i herbicide. Dubina je setve 2-3 cm, a na gredicu se seju 2 reda razmaka 30 cm, a razmak kućica u redu 25-30 cm.

Može se sejati direktno u lončanice, tresetne kocke, leje ili u plastične saće. Direktna setva zahteva veći grejani prostor. Bez obzira na to gde se setva obavlja, dubina zemljišnog supstrata treba biti 15 cm. Koriste se razne kombinacije zrelog stajskog đubriva, zemlje i peska, zatim gotove hranjive smese (Klasmann supstrat ili Brill supstrat).

Pre setve, smesa se zbije daskom. Ako se seje u redove, razmak redova je 4-5 cm, dubina setve je 1,5-2 mm, a razmak od semenke do semenke je 2 cm. Ovako se dobije čvrst i neizdužen rasad. Nakon setve seme se pokrije hranivom smesom debljne 2 cm, zatim se malo zbije i dobro zalije.

Veliki proizvođači rasada obično nakon setve i zalivanja, pokriju leju prozirnom plastikom ili novinama da bi se održala povoljna vlažnost. Taj se pokrivač drži do pojave prvih znakova nicanja. Tako se štedi u radnoj snazi potrebnoj za obavljanje zalivanja, a omogućuje se ravnomerna vlažnost u rasadu.

Rasad paradajza za ranu proizvodnju, kao i za proizvodnju za plastenike, pikira se (presađuje) kad razvije 1-2 prava lista, (obično 20 dana nakon setve), u plastične lonce prečnika 10 cm, tresetne kocke 10x10 cm. Nakon što se pikirani rasad razvije, treba razmicati lonce ili kocke, kako bi biljke imale dovoljno prostora za svoj rast i razvoj.

Sadnja paradajza obavlja se kad biljke formiraju 5-6 listova, pa sve dok se na njima pojave začeci prvih cvetnih grančica (što se postiže za 40-60 dana od nicanja). Nepikirani rasad se dan pre sadnje obilno zalije da bi se lakše čupao, a rasad u loncima ili kockicama poslednja se 2-3 dana ne zaliva, da bi se lakše vadio i da zemlja sa žila ne bi ispadala. Pred iznošenje, rasad se poprska jednim od fungicida na bazi bakra.

Amati F1 je rani hibrid plodova srednje krupnoće odličnog ukusa i dobre ujednačenosti. Biljke su jake, kompaktnog i otvorenog habitusa. Univerzalan hibrid za proizvodnju u plastenicima, nižim tunelima kao i na otvorenom polju koji daje podjednako dobre rezultate kako u ranoj tako i u letnjoj i jesenjoj proizvodnji.

Big Beef F1 je rani indeterminantni paradajz beef tipa. Biljke su zdrave i snažne. Zbog svog kvaliteta je omiljen kod proizvođača koji sami rade prodaju na tezgi. Plodovi su krupni, ovalni, crvene boje, odličnog ukusa i srednje čvrstine. Ranostasnost u kombinaciji sa krupnoćom plodova i odličnom otpornošću na bolesti čine Big Beef F1 hibridom pogodnim za različite uslove proizvodnje.

Ozkan  Ideterminantni paradajz, srednjih internodija, veoma jaka biljka, vrlo rani, veoma rodan Plod tamno crvene boje, tezine 200-220gr, visokog kvaliteta, dugi rok trajanja.

Proizvodnja rano prolece i jesen u zasticenom prostoru