Krastavac

Krastavac potiče iz Indije, gde su ga pre 5000 godina uzgajali narodi na padinama Himalaja.

Smatra se da su ga po Evropi proširili Rimljani ili Grci, a prvi pisani izvori o kultivaciji krastavca potiču iz Francuske iz 9. veka, dok se u Engleskoj počinju uzgajati u 14. veku.

Krastavac je jednogodišnja zeljasta biljka i pripada porodici Cucurbitaceae. Gaji se kao salatni krastavac na otvorenom polju i u staklenicima i plastenicima, i kao industrijski (kornišon).

Krastavac ima slabo razvijen korenov sistem, koji u zemljište prodire vrlo plitko od 5-25 cm. Stablo (vreže) je puzavo, razgranato, dužina stabla zavisi od sorti i uslova gajenja. Dužina može biti i do 3 m. Listovi su krupni, a sa donje strane poneke sorte imaju i bodljikaste izrasline. U pazuhu listova izrastaju bočni izdanci koji se kod nekih sorata uklanjaju ili ostavljaju za plod.

Sorte krastavaca

Plodovi krastavca se razlikuju dosta po izgledu i imaju različite namene. Sorte krastavca sa kratkim plodovima se nazivaju kornišoni i prerađuju se kiseljenjem. S druge strane, srednji i duži plodovi krastavca koji se koriste u svežem stanju se nazivaju salatari.

Kornišoni (sorte kratkih plodova)

Pariski kornišon

Parifin F1

Nais F1

Salatne sorte

Delikates

Carigradska langa

Eva

Sunčani potok

Marketer

Gemini F1

Beler F1

Sadnja krastavaca

Kada je u pitanju sadnja krastavca, može se saditi direktno iz semenke ili se mogu saditi sadnice. Pre sadnje je neophodno da se pripremi zemljište za sadnju krastavca na odgovarajući način, koristeći organska đubriva. Takođe, bitno je obratiti pažnju koje su kulture prethodno uzgajane na tom zemljištu.

Vreme sadnje

Krastavac se gaji tokom proleća i leta, a sve zavisi od temperature koja mora biti dovoljno visoka, jer je krastavac veoma osetljiv na mraz. Najpovoljnija temperatura za uzgajanje krastavca na otvorenom je kad je temperatura zemljišta iznad 15°C.

Prolećna setva krastavca obavlja se krajem aprila ili početkom maja, kako bi se obezbedio što duži period za berbu. S druge strane, letnja setva se obavlja u prvoj polovini jula meseca.

Odabir podloge za sadnju

Krastavac nije dobro saditi na istom mestu svake godine, a u neželjene pretkulture spadaju grašak, bundeva, repa i šargarepa.

Takođe je potrebno i utvrditi nivo podzemnih voda na području zemljišta na kom se planira sadnja krastavca, jer koren biljke ne podnosi dobro blizinu hladnih voda.

Zalivanje

Krastavac treba redovno zalivati i obezbediti navodnjavanje, najbolje sistemom kap po kap. Ovo je naročito bitno u letnjem periodu i prvi višim temperaturama, jer krastavci imaju slabije razvijene korenje koje se ne prostire previše duboko u zemljištu. U neposrednom periodu nakon sadnje krastavca, zaliva se ređe i u manjim količinama, dok u vreme kad se pojavljuju plodovi i cvetovi se zaliva čak na svaka dva dana, u zavisnosti od vrste zemljišta i načina uzgoja.

Đubrenje / Prihrana

Pre sadnje krastavca se preporučuje đubrenje sa 150 kg/ha azota, 160 kg/ha fosfora, 300 kg/ha kalijuma i 65 kg/ha kalcijuma u proseku. Takođe je moguća i folijarna prihrana, iako ona poskupljuje proizvodnju. Doduše, treba biti oprezan da se ne spale cvet biljke i listovi. U zavisnosti od perioda se koristi drugačija formulacija - od presađivanja do cvetanja se koristi formulacija NPK 11:44:11, od perioda cvetanja do formacije plodova se upotrebljava NPK 16:8:32, a od formiranja plodova do berbe i u toku berbe se koristi NPK 9:12:36.

Održavanje i nega

Održavanje i nega biljke krastavca je najviše vezana za zaštitu od nepovoljnih klimatskih uslova kao što su niske temperature i vetar, za obezbeđivanje dovoljno vlage i usmeravanje rasta puzavice.

Bolesti

U neke od bolesti koje napadaju biljku krastavca spadaju plamenjača, antraknoza, krastavost, pepelnica, bakterioza i mozaik krastavca.

Štetočine

Biljku krastavca napadaju i razne štetočine, među kojima su najčešće crveni pauk (Tetranychus urticae), štitasti moljac ili bela leptirasta vaš (Trialeurodes Vaporariorum), lisna vaš, kalifornijski trips (Frankliniella occidentalis) i lisni mineri.

Krastavac u medicini

S obzirom da sadrži vitamine B1, B2, B3, B5, B6, vitamin C, kalcijum, gvožđe, magnezijum, fosfor, kao i mnoge brojne druge minerale i vitamine, krastavac može da doprinese održavanju dobrog zdravlja.

95% sastava krastavca zapravo čini voda, tako da se često koristi za hidrataciju kože, smanjenje bora, kod ublažavanja opekotina od sunca i smanjivanja nadutosti očiju